Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju novčana sredstva investitora fonda. Prikupljena novčana sredstva fonda se ulažu u različite vrste imovine, u skladu sa investicionim ciljevima navedenim u prospektu Fonda, u cilju ostvarivanja dobiti i smanjenja rizika ulaganja.
Prospekt fonda je dokument investicionog fonda, odobren od strane Komisije za hartije od vrednosti, koji potencijalnim investitorima pruža potpune i jasne informacije za donošenje odluke o ulaganju.
Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda, i to srazmerno njihovom učešću u fondu i odvojena je od imovine Društva za upravljanje koje upravlja tim fondom. Poslovanje investicionih fondova je regulisano Zakonom o investicionim fondovima, a nadzor Društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti.
Ulaganjem sredstava u investicioni fond investitoru je omogućen jednostavan pristup tržištu kapitala, dok plasiranim sredstvima upravljaju iskusni i ovlašćeni stručnjaci. Ulaganjem u veći broj hartija od vrednosti, portfolio menadžer diversifikuje portfolio i time smanjuje rizik ulaganja.
Prednost ulaganja u otvoreni investicioni fond je i mogućnost da investitor u svakom trenutku povuče svoja sredstva iz fonda prodajom svojih investicionih jedinica fondu. Prinos koji se može ostvariti ulaganjem u investicioni fond je obično viši nego prinos koji se ostvaruje nekim konvencionalnim oblikom štednje.
Investicionim fondovima upravlja Društvo za upravljanje investicionim fondovima. Društvo za upravljanje je privredno društvo koje organizuje, osniva i upravlja investicionim fondovima u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima (Sl. Glasnik RS br. 46/2006.).
Društvo za upravljanje investicionim fondovima upravlja fondom, vodi investicionu politiku, donosi investicione odluke, vodi evidenciju o članovima fonda i vrednosti njihovih udela u fondu, obavlja određene administrativne, računovodstvene i marketinške poslove u ime fonda.
Tri osnovne vrste investicionih fondova su: otvoreni, zatvoreni i privatni investicioni fondovi.
Otvoreni fond funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda. Investirajući u otvoreni investicioni fond, investitori postaju vlasnici investicionih jedinica koje je fond u obavezi da otkupi po aktuelnoj ceni na dan kad investitor podnese zahtev. Otvoreni fondovi pružaju investitorima mogućnost plasmana svojih sredstava putem kupovine investicionih jedinica u cilju ostvarivanja prinosa uz mogućnost svakodnevnog ulaganja sredstva ali i povlačenja sredstava iz fonda.
Zatvoreni fond prikuplja novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude. Kada je javna ponuda završena, investitori koji su kupili akcije fonda mogu trgovati akcijama fonda na organizovanom tržištu po tržišnoj ceni tih akcija, koja može biti niža ili viša od vrednosti imovine fonda. Zatvoreni fond nema obavezu otkupa sredstava investitora, već investitor svoje akcije zatvorenog fonda može unovčiti isključivo na organizovanom tržištu hartija od vrednosti.
Privatni fond je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću i takav fond nema ograničenja prilikom ulaganja. Namenjen je iskusnim investitorima, pa minimalni ulog iznosi 50,000.00 eur.
U skladu sa osnovnim investicionim ciljem koji se ulaganjem sredstava fonda želi postići, postoje četiri vrste otvorenih investicionih fondova:
Fond očuvanja vrednosti imovine- Ovi fondovi ulažu u kratkoročne dužničke hartije od vrednosti i novčane depozite. Teže očuvanju vrednosti uloga, odnosno, zaštiti od inflacije. Ovo su fondovi sa najnižim rizikom.
Fond prihoda- Ovaj tip fonda ulaže 75% svoje imovine u dužničke hartije od vrednosti sa ciljem da investitorima ponudi nešto veće prinose od fondova očuvanja vrednosti. Analogno je ulaganje u ove fondove i nešto rizičniji oblik investiranja sredstava. Rizičnost ovih fondova može da se razlikuje u zavisnosti od izdavaoca hartija od vrednosti u koje fond ulaže. Pored toga, ovi fondovi su izloženi riziku kretanja kamatnih stopa - kada kamatne stope rastu, vrednost fondova prihoda se smanjuje.
Balansirani fond- Ulaže najmanje 85% svoje imovine u vlasničke i dužničke hartije od vrednosti, s tim da u dužničke hartije od vrednosti ulaže najmanje 35% a najviše 65% imovine fonda. Ova vrsta fonda prikladna je za investitore koji žele umerenu stopu prinosa uz preuzimanje umerenog rizika.
Fond rasta vrednosti imovine - Ulaže najmanje 75% vrednosti imovine u vlasničke hartije od vrednosti. Ovaj tip fonda namenjen je osobama koje žele atraktivan prinos uz spremnost na preuzimanje visoke stope rizika.
Neto vrednost imovine fonda predstavlja aktuelnu vrednost hartija od vrednosti i druge imovine iz portfolia fonda, umanjene za iznos obaveza. Računa se svakog radnog dana, po završetku trgovanja.
S obzirom da se vrednost hartija od vrednosti svakodnevno menja, i neto vrednost fonda se svakodnevno menja. Neto vrednost fonda je dobar pokazatelj uspešnosti poslovanja investicionog fonda.
Otvoreni investicioni fondovi svoja sredsta mogu ulagati u skladu sa regulativom Zakona o investicionim fondovima. Neke od hartija od vrednosti u koje otvoreni investicioni fond može plasirati svoju imovinu su: dužničke hartije koje izdaje Narodna banka RS, Republika Srbija, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave RS. Otvoreni fondovi mogu ulagati i u hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici, kojima se trguje na organizovanom tržištu, kao i hartije od vrednosti koje izdaju strana pravna lica, kojima se trguje na organizovanom tržištu Republike. Takođe otvoreni investicioni fond može ulagati i u hartije od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijske institucije, kao i novčane depozite banaka.
Odluke o ulaganju imovine investicionog fonda donosi lice koje ima licencu portfolio menadžera dobijenu od Komisije za hartije od vrednosti nakon polaganja stručnog ispita. Društvo za upravljanje mora da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera koji će upravljati investicionim fondom. Portfolio menadžer može upravljati samo jednim investicionim fondom. Investitori fonda nemaju mogućnost donošenja investicione odluke u vezi plasmana sredstava koja su investirali u fond.
Investiciona jedinica je srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog investicionog fonda.
Kad investitor ulaže svoj novac u investicioni fond, on zapravo kupuje investicione jedinice, uvek po ceni aktuelnoj na dan kada investitor plasira svoj novac u fond. Početna vrednost investicione jedinice ista je kod svakog investicionog fonda i iznosi 1,000.00 rsd. U skladu sa promenom neto vrednosti imovine fonda svakodnevno se menja i vrednost investicione jedinice. Vrednost investicione jedinice je jednaka količniku neto vrednosti imovine fonda i ukupnog broja investicionih jedinica svih investitora u fond.
Kroz promenu vrednosti investicione jedinice svaki investitor prati svoj prinos u fondu. Investitor može svakoga dana da proveri vrednost svog uloga u fond, koji je jednak proizvodu broja investicionih jedinica koje poseduje i ceni investicione jedinice na taj dan.
Prinos fonda predstavlja procentualnu promenu vrednosti portfolia fonda na kraju u odnosu na početak određenog perioda. Prinos fonda može biti pozitivan i negativan. Prinos fonda investitori mogu pratiti na dnevnom nivou kroz promenu cene investicione jedinice. Prinos fonda objavljuje se u prospektu i na internet stranici fonda za svaki polugodišnji period za poslednjih 12 meseci, kao i ukupan prinos za poslednjih pet godina od organizovanja (osnivanja) fonda.
Ulaganje u fond pretpostavlja preuzimanje određenih rizika. Ove rizike možemo podeliti na:
Tržišni rizik - rizik promene cena finansijskih instrumenata.
Imovina se u skladu sa odredbama prospekta fonda investira u različite finansijske instrumente, čija je cena podložna promeni. Promena vrednosti tih instrumenata može dovesti do nezadovoljavajućeg rasta ili pada vrednosti imovine fonda, kao posledica tri ključna rizika: promena kamatnih stopa, promena cene hartija od vrednosti i promena kursa valuta. Kretanje cena dužničkih hartija od vrednosti direktno zavisi od opšteg nivoa kamatnih stopa i rizičnosti izdavaoca. Povećanje opšteg nivoa kamatnih stopa po pravilu utiče na pad cena dužničkih hartija u koje je investirana imovina fonda. Istovremeno cena akcija u koje je Fond investirao može biti nezadovoljavajuća odbacujući nizak ili negativan prinos, kao posledica tržišnih i/ili netržišnih faktora, što posledično može uticati na smanjenje prinosa na ulaganje fonda.
Valutni rizik - budući da deo imovine fonda može biti investiran u hartije od vrednosti stranih izdavalaca-denomirane u stranoj valuti, ta hartija od vrednosti će biti izložena i riziku promene kursa. Valutni rizik je verovatnoća da valute u kojima je investirana imovina Fonda depresiraju u odnosu na dinar, što bi dovelo do nezadovoljavajućeg rasta ili pada vrednosti imovine fonda.
Kreditni rizik - predstavlja verovatnoću da izdavalac u čije je hartije od vrednosti investirano neće biti u mogućnosti da u celini ili delimično izmiri svoje obaveze u momentu dospeća što bi negativno uticalo na likvidnost i vrednost imovine fonda.
Operativni rizik - operativni rizik je verovatnoća nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj društva i fonda, kao posledica neadekvatnih internih procedura i pravila rada, ponašanja zaposlenih, neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom društva, kao i nepredvidivih eksternih uticaja.
Rizik promene poreskih propisa - Rizik promene poreskih propisa predstavlja verovatnoću promene poreskih propisa na način koji bi negativno uticao na aktivnosti i prinos fonda. Ovaj rizik je u potpunosti izvan uticaja društva za upravljanje.
No comments:
Post a Comment