Prema jednom pristupu, uslovi za pojavu offshore poslovanja tj. centara, počeli su da se stvaraju za vreme velike ekonomske krize uz pomoć američkog organizovanog kriminala. Za vreme krize u Americi, banke su masovno propadale i krediti za zakonito poslovanje su ukinuti. Preduzeća, bez finansijskih sredstava, našla su kod švercera i drugih kriminalnih preduzetnika, koji su imali višak gotovine, mogućnost recikliranje tj. ulaganja njihovih sredstava u legitimne investicije. Sa svakom novom primenom principa "zdravog novca" i kontrakcijom kredita, sve više, inače zdravih i uspešnih, preduzeća moglo je da završi u rukama bogatih finansijera koji su bili povezani sa kriminalim. Tako je počela da se briše granica izmedju zakonitog i nezakonitog poslovanja. Potreba za stvaranje sofisticiranih metoda za sakrivanje, od poreskih i monetarnih vlasti, i usmeravanje tokova novca tj. pranje novca, bila je glavni uzrok pojave offshore centara. Nelegalni preduzetnici, su 1932. godine počeli da usmeravaju svoj novac u prekomorska utočišta, u švajcarske bankae, i tako je stvorena perfektna tehnika povratnog finansiranja ( "loan-back" ). Prvi korak je bio kretanje sredstava van SAD, u obliku gotovine, putničkih čekova, overenih čekova na donosioca, akcija i obveznica na donosioca, pa čak i blanko avio karata. Sredstva su u inostranstvu deponovana na tajne račune, najčešće u Ženevi. Od trenutka kada je "vrući novac" bio sigurno deponovan u nekoj švajcarskoj banci, u skladu sa zakonima koji su garantovali njegovu tajnost i sigurnost, on je bio spreman da se vrati u SAD, sa nepoznatim poreklom i prirodom. Ponekad se novac, na svom putu do SAD, zadržavao u nekoj anonimnoj firmi u Lihtenštajnu. Na kraju, inicijator ciklusa kruženja novca, "uzimao je u zajam" sredstva od anonimne ili direktno od neke švajcarske banke, otplaćujući "zajam" sa kamatama – samom sebi – i oduzimajući kamatu, kao trošak poslovanja, od prihoda koji podleže plaćanju poreza. Ključna inovacija glavnih američkih banaka, uvedena od strane Citibank-e 1961., pomoću koje su obezbedile pristup sve većem pulu vrućeg novca, bez poznatog porekla, bio je komad hartije poznat kao prenosivi certifikat o depozitu (CD). Tu hartiju od vrednosti banke su mogle da prodaju korporaciji ili pojedincu sa privremenim viškom gotovine. CD je 1964. bio prihvaćen širom sveta.
Of-šor centri postali su veoma interesantni svima širom sveta, od običnih gradjana, preko trgovaca oružjem i drogom, do nacionalnih obaveštajnih službi. Američke korporacije i banke, su se zbog restriktivne monetarne i kreditne politike u SAD 1969. godine, počele sve više finansirati na inostranom tržištu posredstvom svojih filijala, s tim da veći ili manji deo sredstava koja obezbede takvim inokreditiranjem, zadržavaju izvan SAD, u tzv. poreskom of-šor raju. Današnji poreski zakoni su vrlo kompleksni i nemilosrdni. Tendencija im je da postanu još rigorozniji, a sve u svrhu izvlačenja što većih finansijskih sredstava od pojedinaca i preduzeća. Stoga su postala tražena područja sa niskim ili nikakvim poreskim obavezama koja se zovu Offshore tržišta ili poznatije zemlje "poreskog raja" (tax heaven). Pojam offshore znači da kompanija ili neka finansijska institucija registrovana na tom području plaća niske ili paušalne poreze ukoliko posluje izvan njega. Domaće kompanije ili finansijske institucije, čiji su vlasnici i direktori, lokalni rezidenti, plaćaju višestruko veći porez. Povlašćene su, dakle, samo one komopanije čiji su vlasnici, odnosno, direktori, nerezidenti tj. stranci i koje ne ostvaruju nikakvu dobit na offshore teritoriji tj. ne kupuju niti prodaju robu ili usluge na tom području. Offshore centri sa svojim povoljnim uslovima poslovanja kao što su odsustvo ili minimalna devizna i bankarska kontrola i regulativa, niske poreske stope, fleksibilni uslovi za registraciju kompanija....postali su industrija koja se brzo razvila širom sveta. Oni predstavljaju važan faktor koji omogućava medjunarodnim kompanijama i finansijskim institucijama da efikasnije obavljaju svoje medjunarodne transakcije. Ogromna finansijska sredstva, milijarde stranog novca, koja su slobodna na duži ili kraći rok plasirana su u bankarske i investicione sisteme offshore centara, kao što su Kajmanska ostrva, Luksemburg, Hongkong, Singapur i dr., a dok se novi centri pripremaju za pružanje različitih bankarskih, investicionih i drugih usluga klijentima iz stranih zemalja pod povoljnim uslovima nego u njihovim matičnim zemljama.
Of-šor kompanija i finansijska institucija može:
- Investirati u hartije od vrednosti u inostranstvu
- Trgovati na svim svetskim berzama
- Investirati u izgradnju fabrika, poslovnih prostora i ostalih nekretnina a profit se akumulira a porez na dobit ne plaća
Of-šor kompanije mogu ući u joint venture , ortakluk i vršiti druge aktivnosti vezane za deobu profita sa bilo kojom osobom ili kompanijom u zemlji i inostranstvu. Neki od najpoznatijih offshore odredišta su Američka država Delaware,Vašington D.C., Sejšeli, Panama a Luksemburg i Dablin su vodeći centri u EU koji su atraktivni za investicione fondove. Upravo zbog svojih karakteristika, of-šor poslovanje nije osobito popularno u uredjenim sistemima, kakva je Evropska unija. Tako su poreski rajevi, kao što su neka Britanska kanalska ostrva, ostali izvan EU, iako bi teritorijalno trebalo da budu u njenom sastavu.
Koliko je of-šor poslovanje uzelo maha pokazuju sledeći podaci:
- Više od 60% prometa na Njujorškoj berzi vrši se preko of-šor kompanija
- Oko 300 najbogatijih amerikanaca novac drži na računima svojih of-šor kompanija
- 70% svetskog prometa se obavlja preko of-šor tržišta.
Of-šor centri postali su veoma interesantni svima širom sveta, od običnih gradjana, preko trgovaca oružjem i drogom, do nacionalnih obaveštajnih službi. Američke korporacije i banke, su se zbog restriktivne monetarne i kreditne politike u SAD 1969. godine, počele sve više finansirati na inostranom tržištu posredstvom svojih filijala, s tim da veći ili manji deo sredstava koja obezbede takvim inokreditiranjem, zadržavaju izvan SAD, u tzv. poreskom of-šor raju. Današnji poreski zakoni su vrlo kompleksni i nemilosrdni. Tendencija im je da postanu još rigorozniji, a sve u svrhu izvlačenja što većih finansijskih sredstava od pojedinaca i preduzeća. Stoga su postala tražena područja sa niskim ili nikakvim poreskim obavezama koja se zovu Offshore tržišta ili poznatije zemlje "poreskog raja" (tax heaven). Pojam offshore znači da kompanija ili neka finansijska institucija registrovana na tom području plaća niske ili paušalne poreze ukoliko posluje izvan njega. Domaće kompanije ili finansijske institucije, čiji su vlasnici i direktori, lokalni rezidenti, plaćaju višestruko veći porez. Povlašćene su, dakle, samo one komopanije čiji su vlasnici, odnosno, direktori, nerezidenti tj. stranci i koje ne ostvaruju nikakvu dobit na offshore teritoriji tj. ne kupuju niti prodaju robu ili usluge na tom području. Offshore centri sa svojim povoljnim uslovima poslovanja kao što su odsustvo ili minimalna devizna i bankarska kontrola i regulativa, niske poreske stope, fleksibilni uslovi za registraciju kompanija....postali su industrija koja se brzo razvila širom sveta. Oni predstavljaju važan faktor koji omogućava medjunarodnim kompanijama i finansijskim institucijama da efikasnije obavljaju svoje medjunarodne transakcije. Ogromna finansijska sredstva, milijarde stranog novca, koja su slobodna na duži ili kraći rok plasirana su u bankarske i investicione sisteme offshore centara, kao što su Kajmanska ostrva, Luksemburg, Hongkong, Singapur i dr., a dok se novi centri pripremaju za pružanje različitih bankarskih, investicionih i drugih usluga klijentima iz stranih zemalja pod povoljnim uslovima nego u njihovim matičnim zemljama.
Of-šor kompanija i finansijska institucija može:
- Investirati u hartije od vrednosti u inostranstvu
- Trgovati na svim svetskim berzama
- Investirati u izgradnju fabrika, poslovnih prostora i ostalih nekretnina a profit se akumulira a porez na dobit ne plaća
Of-šor kompanije mogu ući u joint venture , ortakluk i vršiti druge aktivnosti vezane za deobu profita sa bilo kojom osobom ili kompanijom u zemlji i inostranstvu. Neki od najpoznatijih offshore odredišta su Američka država Delaware,Vašington D.C., Sejšeli, Panama a Luksemburg i Dablin su vodeći centri u EU koji su atraktivni za investicione fondove. Upravo zbog svojih karakteristika, of-šor poslovanje nije osobito popularno u uredjenim sistemima, kakva je Evropska unija. Tako su poreski rajevi, kao što su neka Britanska kanalska ostrva, ostali izvan EU, iako bi teritorijalno trebalo da budu u njenom sastavu.
Koliko je of-šor poslovanje uzelo maha pokazuju sledeći podaci:
- Više od 60% prometa na Njujorškoj berzi vrši se preko of-šor kompanija
- Oko 300 najbogatijih amerikanaca novac drži na računima svojih of-šor kompanija
- 70% svetskog prometa se obavlja preko of-šor tržišta.
