U funkcionisanju investicionog fonda uloge su podeljene na skupštinu akcionara tj. vlasnike akcija (shareholders), upravni odbor (board of directors), menadžment kompanije (management company) tj. investicioni i finansijski savetnici (adviser), nezavisni poverenik (independent custodian), posrednik transfera (transfer agent) i glavnog potpisnika (principal underwritter)
Skupština akcionara, kao najviši organ bira članove upravnog odbora. Investitori tj. akcionari su ujedno i vlasnici investicionog fonda i oni su ti koji podnose investicioni rizik.
Upravni odbor ima podršku skupštine, i on je odgovoran za sveobuhvatno upravljanje kompanijom, za realizaciju investicionih ciljeva i investicione politike fonda. Upravni odbor nadgleda rad menadžment kompanije i investicionog savetnika tj. portfolio menadžmenta.
Menadžment kompanija koju čine investicioni savetnici i finansijski analitičari čini operativni menadžment fonda. Menadžment kompanija je specijalizovana institucija za upravljanje portfoliom i najčešće je deo neke investicione banke, komercijalne banke, brokersko-dilerske kuće itd. Od znanja, stručnosti, procene i odluke, investicionih i finansijskih savetnika, zavisi uspeh poslovanja celog fonda. Njihovi zadaci su praćenje, analiza i predvidjanje tržišnih kretanja, donošenje investicionih odluka, kreiranje i upravljanje portfoliom...
Distributivno-prodajna organizacija obuhvata poverenika, posrednika transfera i glavnog potpisnika. Poverenik je nezavisna institucija nadležna za izvršavanje naloga investicionog savetnika. Ona vrši isplate i izdaje priznanice u transakcijama fonda. Zadužena je za čuvanje aktive fonda tj. njegove gotovine i hartija od vrednosti portfolia. Poverenik je obično neka banka. Posrednik transfera je nadležan za sprovodjenje transakcija sa akcionarima, kao što su prodaja i otkup akcija, distribucija dividendi i realizovanih kapitalnih dobitaka, vodjenje investicionih dosijea akcionara... Potpisnik je zadužen za marketing i distribuciju novih emisija akcija fonda. Akcije fonda može da prodaje na veliko brokersko-dilerskim kućama, ili na malo, direktno investitorima. Ovi poslovi se mogu obavljati interno tj. kada se deo fonda ili menadžment kompanija bavi naznačenim poslovima, ili eksterno, kada ugovorne brokersko-dilerske kuće, banke, i druge institucije u svojim centralama i kroz mrežu svojih predstavništva širom zemlje, vrše naznačene poslove za račun i u ime investicionog fonda.
Takodje, za uspešno sprovodjenje funkcija fonda, važni su i odnosi koje fond ima prema okruženju. Tu se ističu tri osnovna aspekta:
1) Fiskalni tretman fonda podrazumeva da se u poreskom zakonodavstvu izbegne dvostruko oporezivanje dohotka fonda i dohotka investitora, kao i odredjene fiskalne olakšice. Izbegavanje dvostrukog oporezivanja se postiže prenošenjem poreskog tereta po osnovu dividendi i kapitalnih dobitaka sa fonda na investitore. Poreskim olakšicama država stimuliše investitore na ulaganje u fondove.
2) Nadzor nad aktivnostima fonda vrše državne instituicije koje su odredjene bilo zakonom o bankama ili hartijama od vrednosti, ili posebnim drugim zakonima.
3) Državna stimulacija. Pojedine zemlje pribegavaju stimulaciji razvoja investicionih kompanija , zbog njihove uloge u mobilizaciji štednje. Sponzorstvo države je pogodnija poluga za formiranje fondova i pratećih institucija u zemljama u razvoju. Investicioni fondovi se koriste i kao jedna od poluga privatizacije privrede u bivšim socijalističkim zemljama.
No comments:
Post a Comment